Из монографије: Минић, Ј. (2020). Развој и породица- између здравља и болести. Косовска Митровица: Филозофски факултет Универзитета у Приштини. ISBN 978-86-6349-149-6. COBISS.SR-ID 16311305.
,,Не треба посебно
наглашавати и истицати значај породице и односа унутар ње за развој, раст,
одрастање и сазревање појединца, као неодвојивог дела породичног система.
Породица и подршка коју она пружа важна je за нормалан раст и развој, психичко
и физичко здравље њених чланова, свакодневно функционисање, квалитет живота
итд. Често се породица у научним дискурсима одређује као стуб развоја сваког
појединца и примарни фактор менталног здравља.
За породицу се неретко каже да
је некоме „кофер пун радости и лепоте или кофер терета и бола, камен темељац
или камен спотицањаˮ, и то током читавог живота или у одређеном развојном
периоду. Као „систем без избора и излазаˮ, породица је многима извор здравља,
највеће добробити и среће, сигурна база и безбедно уточиште, синоним љубави,
пажње, припадања, заједништва, разумевања и слично. Али има и оних појединаца
којима је припадање систему, какав је породица, извор болести, бола, туге,
сукоба, разочарања, великих патњи и слично.
Размишљајући
о породици и покушавајући да је боље разумемо (како бисмо, између осталог,
могли да пружимо адекватну психолошку помоћ и подршку), намеће се читав низ
питања, као што су: Да ли по нашој процени срећна породица јесте срећна и за
њене чланове? На основу којих критеријума неку породицу називамо срећном и
обрнуто? Шта нам то „засметаˮ код неких породица, па их назовемо
„несрећнимˮ? Зашто је породица
и њено функционисање било, јесте и биће важно за појединца и друштво у целини?
Колико је породица културолошки и историјски детерминисана, просторно и
временски променљива? Шта то чини породицу недовољно јасном и на неки начин
„неухватљивомˮ? Пуно питања, а
имамо ли одговора или зашто још увек немамо одговоре на бројна питања? Постоје бројни одговори на комплексна и
вишедеценијска питања која се тичу породице, њеног значаја, улоге, функција,
карактеристика, начина на који функционише, обликује сваку особу, утичући на
развој свих аспеката личности, почевши од зачећа, па надаље, кроз читав животни
циклус.
Лав
Толстој је написао „да све срећне породице личе једна на другу, а да је свака
несрећна породица несрећна на свој начинˮ.
Поставља се питање да ли је истоветност породица мит или чињеница и шта срећне
породице чини срећним и обрнуто. Резултати новијих истраживања потврђују речи
Лава Толстоја и говоре у прилог чињеници да постоји истоветност срећних
породица. Наиме, срећне породице имају одређене заједничке карактеристике, што
потврђују резултати скоријег истраживања породица у Републици Србији под
називом О породици и срећи.[1]
Најважнији закључци поменутог истраживања указују на то да срећне породице карактеришу добри међуљудски односи, разумевање и поштовање између партнера, те између деце и родитеља. Такође, резултати поменутог истраживања показују да срећне породице имају развијенију социјалну мрежу и да се ослањају на ширу породицу „и у добру и у злуˮ.
Међутим, иако су породице истоветне (срећне) по многим ставкама, културолошки се ипак разликују. Затим, разликују се по својој структури, породичном функционисању, начину комуницирања, емоционалним односима, тајнама, хијерархији, границама, улогама, ставовима, вредностима које негују, религиозности, правилима понашања, стилу и квалитету живота итд. Колико је појам срећне породице релативан најбоље знају њени чланови, али и породични психотерапеути и психолози, који покушавају да помогну у разрешењу бројних проблема и тешкоћа са којима се сусрећу породични систем у целини, њени подсистеми, али и њени чланови појединачно. Критеријуме за срећну породицу обликују медији, актуелна друштвена идеологија, историјски периоди и слично. Индустријски, технички и технолошки развој, затим сексуалне слободе 60‑тих година двадесетог века, развој демократије и бројна права која су стекли појединци, групе, системи и заједнице променили су виђење породице, што је довело до промена унутар ње, али и до промена осталих система и друштва у целини према породичном систему, функционисању, формама, значају и улози.''
[1] Истраживање УНИЦЕФ-а и „Хемофармˮ фондације у организацији Центра за истраживање јавних
политика. Назив студије је О породици и срећи. Срећа и породице са децом у
Србији – Како обликовати јавне политике за добробит породица. Више о
истраживању на: https://www.unicef.org/serbia/publikacije
Нема коментара:
Постави коментар