,,У
стручној литератури се о породици најчешће говори као о једној од
најкомплекснијих и најважнијих група, заједници две и више особа, са несумњивим
значајем по појединца, његов раст, развој и функционисање у различитим
аспектима. Када је у питању психолошка литература, породица се дефинише на
различите начине, најчешће као динамичан систем у сталној промени (Milojković i
sar., 1997; Mitić, 1997; 2000; Milić, 2001), уз истицање бројних функција
породице и различитих улога сваког њеног члана (Schaie i Willis, 2001), као и
међусобне повезаности појединаца унутар породице (Mitić, 1997). Такође, у
психолошкој литератури се наглашава значај топлине, сигурности и узајамне
подршке неопходне за развој и адекватно функционисање породичног система у
целини и њених чланова. Наиме, за породицу је важно да обезбеђује сигурност,
осећање припадања, емоционалну блискост (Минић, 2015a), да је сигурна база (Mihić, 2012) и безбедно уточиште својим
члановима. Породица је и јединствен
систем (Milojković i sar.,
1997), при чему се јединственост огледа у карактеристичном „примањуˮ нових
чланова (биолошки – рођењем или социјално – усвајањем, хранитељством, преко
брачне или ванбрачне заједнице, поновним браком једног од родитеља) и „одласкуˮ
чланова (појединац ни смрћу не одлази из породичног система, као ни тзв. cut-off-oм или емоционалним прекидом са
породицом). У психолошким одређењима истиче се да породица обухвата
емоционални систем који се састоји од најмање три или четири генерације живих
сродника, који су међусобно повезани различитим везама, крвним, законским и историјским
(Milojković i sar., 1997).
Породица осигурава безбедно окружење, пружа љубав, подршку, афирмацију,
могућност комуницирања, решавање различитих проблема, али и развој осећања и
односа према другима, усвајање навика и првих знања о животу и средини, развој
и одржавање породичног идентитета (Barac-Otašević, Miljanić i Ražnatović,
2005). Такође, у психолошком дискурсима, породица се одређује и као група која
задовољава више различитих потреба (као што су потребе за афективном везаношћу
и сигурношћу, за личном афирмацијом и зависношћу, афилијативне потребе итд.)
(Рот, 2002). Породица се формира или започиње своје постојање одлуком мушкарца
и жене да живе заједно, створе и одржавају домаћинство, али и задовољавају
једно другом одређене потребе (као што су сексуалне и потребе за блискошћу)
(Schaie i Willis, 2001). Важно у психолошком одређењу породице је третирање
породице као целине у оквиру које се дешавају бројни комуникацијски процеси и
размене на нивоу појединца и групе (Polovina, 2011). Такође је важно истицање
примарности породичне средине, дуготрајности породичних веза и вишеструких
породичних функција, затим значаја породице као посредника у задовољавању
бројних потреба, али и важног заступника интереса својих чланова (Polovina,
2011)''
Минић, Ј (2020). Развој и породица- између здравља и болести. Косовска Митровица: Филозофски факултет Универзитета у Приштини
Нема коментара:
Постави коментар